Двадесет учесника акције дошло је на београдску аутобуску станицу 27.7. у 23.10 часова. Из Београда се кренуло редовном аутобуском линијом у 23.30.

Први дан:  28.7.

Уз неопходне успутне паузе на Жабљак стижемо у 8.00. У пет тура локалним таксијем превозимо се до Мотичког Гаја и размештамо по апартманима. Четири учеснице акције стигло је сопственим превозом дан раније и већ су ту. У почетку је било малих проблема око размештаја који је договорен на састанку у четвртак, али су уз разумевање групе планинара проблеми решени, тако што је размештај делимично измењен. Планинарима који су пристали на измене сам неизмерно захвалан. Након одмора у 12.00 часова крећемо на планирану пешачку туру Мотички Гај – центар Жабљака – Црно језеро – Мотички Гај са сврхом упознавања Жабљака. У згради НП Дурмитор купујемо улазнице за седмодневни боравак у националном парку. Око 17.00 пристижу још два учесника сопственим превозом. Навече се дружимо у поткровљу, уз музику. Последње две учеснице стижу око 22.00. Због најаве лошег времена наредних дана, мењам план и обавештавам учеснике да се ујутру иде на Боботов кук.

Други дан: 29.7.

Устајање у 5.00 ч. На туру полазимо са три аутомобила и једним комбијем у 6.10. 25 учесника. Са Седла крећемо у 6.50. Група се креће спорије због различите физичке припремљености учесника. Више краћих пауза до Сурутке где крај извора правимо прву дужу паузу од десетак минута. Недалеко од Зеленог вира правимо паузу од 20 минута. Од Зеленог вира до Велике превије група се креће различитом брзином. Део групе иде прилично споро. У 10.17 на Велику превију стиже и последњи учесник. На завршни успон крећемо у 11.20. Краћи одмор на Шкрчком погледу. Овде остављамо ранце и штапове. Први учесници излазе на врх у 10.55, последњи у 11.22. Са врха крећемо нешто пре 12.00. Крећемо се споро и опрезно. И у повратку се група креће различитом брзином. Одмарамо уз оброк на Великој превији двадесетак минута. Следећи одмор код Зеленог вира, а потом код извора на Сурутки. Са Седла ка Жабљаку крећемо око 16.00.

Навече дилема због најаве временске прогнозе за наредне дане: да ли наредног дана ићи на гребенску туру преко Међеда или на лакшу опуштајућу туру Језера Дурмитора. Било је заинтересованих и за једну и за другу варијанту. Због изузетно напорне данашње туре на Боботов кук, превладава група за лакшу, мање захтевну, туру.

Трећи дан: 30.7.

У 6.20 часова крећемо на пешачку туру Мотички Гај – Точак – Црно језеро – Барно језеро – Момчилов град – Јаблан језеро – Змиње језеро – Црно језеро – Жабљак – Мотички Гај. 27 учесника. Временски услови за шетњу и уживање идеални. Паузе правимо код ресторана Момчилов град, Јаблан језера, код чесме у Босачи и на Змињем језеру. Обилазимо круг око Змињег језера. Тура је завршена у 16.15 часова. Учесници акције били су изузетно задовољни оним што су видели и доживели тог дана. Награда: шумске јагоде, боровнице и малине.

За наредни дан најављујем гребенску туру преко Међеда, али само под условом да временска ситуација то дозвољава.

Четврти дан: 31.7.

Око 5.00 небо изнад Међеда и Савиног кука без иједног облачка. У 5.30 ситуација се мења, са југо-истока почињу да се навлаче облаци. Међед је већ делимично сакривен у магли. У 6.00 на зборном месту појављује се 13 планинара. Одлучујем да кренемо, али најављујем да је, у складу са развојем метео услова, могућа промена плана. Крећемо се правцем Мотички Гај – Миоч пољана – Орин катун – Струга. Форсирам јак темпо, јер ми то састав групе омогућава. Облаци одлазе и долазе, у једном тренутку видимо Мали Међед, мало касније поново не. Резервна варијанта: алпинистички бивак у Калици и Дебели намет. Пада ми на памет и изузетно атрактивна тура да од Дебелог намета наставимо стазом преко сипара испод Савиног кука и Шљемена и уз помоћ сајле се, кроз окно, попнемо на превој између Савиног кука и источног врха Шљемена. Предност ове туре у односу на гребенску је кратко задржавање на гребену (што је јако важно у случају неповољног развоја метео услова). Стижемо на Стругу. Раскрсница. Овде се мора одлучити шта даље. На западу, уоквирен маглом источни врх Шљемена обасјан сунцем. Изазовно. Фотографишемо се. Велика већина учесника у том моменту одлучила се за гребенску туру. Остали се нису бунили. Крећемо стазом ка Малом Међеду. Најпре сипаром, а потом преко ливаде, испод стена. Стаза веома стрма, на срећу сува. Да је влаге било би јако отежано кретање. Након стена излазимо на ливаду. Степеник по степеник. Група сјајна. У једном тренутку Калица, Дебели намет, Шљеме и Савин кук као на длану, потом се ништа не види. Повремено групу видим кроз маглу. Излазимо на превој испод Малог Међеда. Са друге стране сивило. Поглед на Црно језеро са овог места је награда за учеснике акције. Овога пута не види се ништа. Настављамо даље. Идемо на врх Малог Међеда. Са врха се види једино део гребена Малог Међеда који треба прећи. Делује застрашујуће. Двоумим се: напред или назад. Ако кренем напред, могуће је даље гребеном ка Великом Међеду, или стазом која води назад на Стругу. Ако кренем назад, низ Кљештину ка Инђиним доловима и даље на Црно језеро. Временски услови и даље неизвесни. Уз консултације са групом и помоћником ипак одлучујем да кренем назад, низ Кљештину. Враћамо се на превој. Следи награда: облаци над Жабљаком се разилазе и Мало и Велико Црно језеро се показују у свом сјају. Фотографишемо се. Пред полазак упозоравам учеснике на опрез, јер је стаза којом силазимо јако стрма. Идемо полако. И пажљиво. Појављују се већ знаци умора код неких учесника. Правимо чешће паузе. Радован и Дејан користе прилику да осталима покажу како се силази низ сипар. По изласку на стазу за Локвице, код Инђиних долова, правимо дужу паузу и гледамо где смо били и којим правцем смо сишли. Временски услови се стабилизују. Настављамо даље. На Црном језеру се купамо. Показало се да је гребенска тура тог дана била могућа, али ја то нисам могао знати у тренутку одлучивања. Ризик је био велики, а и не бисмо видели Црно језеро са места са којег је најлепши поглед...

За наредни дан најављујем шетњу до видиковца Ћуревац. Неки од планинара из пословних и личних разлога најављују одлазак са акције.

Пети дан: 1.8.

Четворо планинара из оправданих разлога нас овог јутра напушта, неки у Мотичком Гају, неки на Жабљаку. Пошли смо на туру у 7.00 ч. Након краћег задржавања у Жабљаку настављамо преко Питомина, а потом кроз шуму и делимично асфалтним путем до одвајања стазе ка Ћуревцу. 16 учесника. Десно су нам остали Ускоци, а лево Надгора. Успут награда у облику боровница, шумских јагода и малина. На две позиције и лисичарке. Маркираном стазом стижемо до видиковца. Видљивост је данас изванредна. Виде се трагови недавних пожара у кањону Таре. Осим предивног погледа на кањон Таре имали смо прилике да видимо и све суседне планине у Босни, Србији и Црној Гори (Биоч, Маглић, Голију, Копаоник, Сињајевину, Комове, Проклетије...). Након полусатног уживања крећемо назад, спуштајући се сада немаркираном стазом на ливаде испод Ћуревца, а потом кроз шуму лево десно излазимо на асфалтни пут који води ка Жабљаку. Делимично се крећући истим путем као и у доласку завршили смо туру у Жабљаку око 15.00 шасова. Задржавање у Жабљаку и даље свако по свом плану.

Навече на састанку најављујем за сутрадан Минин богаз и Ледену пећину уз делимично измењен план. Прво идемо на Ледену пећину, па потом на Минин богаз.

Шести дан: 2.8.

Планинарска тура Мотички Гај – Црно језеро – Шибалића катун – Корита – Ледена пећина – Минин богаз – Биљегов до – Локвице – Црно језеро – Жабљак – Мотички Гај. На туру у 6.30 кренуло 16 учесника. Идемо лаганим темпом. Код пећине стижемо у 11.20. Због леда при дну пећине нисмо могли да сиђемо и наточимо воду. Од пећине у 12.00 настављамо стазом која води до Валовитог дола и даље до Боботовог кука. По изласку на стазу која води из Локвица група се дели. На Минин богаз креће 7 учесника. Осталих 9 креће назад ка Жабљаку, преко Локвица. На улазу у Валовити до група за Минин богаз напушта стазу и креће гребеном ка стази која из Биљеговог дола води ка Минином богазу. Сада се крећемо већ нешто брже. На врх стижемо у 14.10.  На врху нам се придружује још један планинар, члан нашег Клуба, Ђиђи. Остајемо дуго на врху. Уживамо у погледу. Назад крећемо у 14.55. Преко Биљеговог дола, Локвица и Инђиних долова. На Црно језеро стижемо у 19.00. Леп и сунчан дан. У једном тренутку је припретила киша, али није падала. Учесници акције одушевљени оним што су током дана видели и доживели.

План за наредни дан: Савин кук.

Седми дан: 3.8.

На Савин кук крећемо у 7.00. На старту 10 планинара. Придружује нам се и Ђиђи као 11-ти. Остали раде по свом плану одмарајући се за наредни дан. Неки се опредељују за изнајмљивање бицикала и вожњу по Језерској висоравни. Пењемо се полако подељени у две групе. Ја водим прву, мој помоћник, Радован, другу групу. Јуче назначена стара повреда колена, данас постаје више актуелна. На извор Савина вода прва група стиже у  9.40. После краће паузе настављамо даље, до самог гребена. Екипу шаљем на врх Савиног кука, а ја крећем у стеновити пролаз ка Шљемену, да се лично уверим у могућност пролаза. Ранац и штапове остављам на превоју. Долазим до испод самог  врха стене (на метар-два пре изласка на ливаду), процењујем да је пролаз могућ и враћам се назад. Чекам да се Дејан и Ђиђи врате са Савиног кука. Дозвољавам им да уз велики опрез крену кроз пролаз на Шљеме, а потом да се маркираном стазом низ падине Шљемена врате назад. Док се кроз стену пењу ка Шљемену пристижу и остали планинари из групе са Савиног кука. Пратимо погледом Дејана и Ђиђија. После успешног проласка  и ми крећемо назад у 11.40. Да не би додатно оптеретио колено пред сутрашње напоре на гребенској тури преко Међеда, враћам се са још четири планинарке жичаром. Мој помоћникРадован са осталима силази пешачком стазом. Дејан и Ђиђи су успешно окончали свој успон на Шљеме. Око 17.00 почиње киша. Права провала облака. У неколико наврата киша се враћа током вечери.

План за наредни дан: ако временски услови дозволе Међед – гребенска тура.

Осми дан: 4.8.

У 6.00 требало је да кренемо на гребенску туру. Разведрава се, али ја ипак због велике влаге отказујем гребенску туру и за 9.00 заказујем полазак на пешачку тиуру до Црног језера, обилазак језера и купање. У заказано време појавило се 7 планинара. Остали су одлучили да дан искористе за опуштање и уживање. По повратку сазнајем да су Дејан и Биља самоиницијативно прешли гребеном Међеда. Поподне опет киша слабијег интензитета него претходног дана.

Девети дан: 5.8.

Одмах након устајања почело је паковање ствари и припреме за повратак. Осморо планинара који су дошли сопственим превозом креће раније (неки ка мору, а неки ка Београду). Од 12.30 је локални таксиста у неколико тура превезао остале планинаре до аутобуске станице. До 13.45 било је слободно време за шетњу по Жабљаку.

За Београд крећемо редовном аутобуском линијом Ласте у 14.00. Због гужве на Ибарској и код хиподрома у самом Београду на аутобуску станицу стижемо са закашњењем око 00.30.