Comments
Датум одржавања акције: 15.7.2012.
Водич туре: Зоран Николић
Највиши врх(м): 1231
Број учесника: 42, Копаоник: 14
Пређено километара: 23
Надморска висина(м): У: 750, С: 1450
На акцији је учествовало 42 планинара, из ПСК Копаоник (14), ПСК Железничар (13), ПК Победа (11), ПД Раднички (2), ПД Златибор - РТС (1) и ПД Борковац (1).
39 планинара стигло је на време на место поласка. На пут крећемо у 6.05. Успут нам се придружује још 3 учесника на Бановом брду. Уз неопходну паузу за кафу и доручак (код ресторана Дуга иза Ваљева, 35 минута) на Зарожје стижемо у 9.30.
Са стартне позиције на планинарску туру креће 25 планинара. Ја сам на челу, мој помоћник Јагода Новески на зачељу колоне. На туру крећемо у 9.45 часова. Крећемо се маршутом која је дата у најави акције. Од асфалтног пута крећемо колским путем а потом преко ливада и шумском стазом излазимо на Црвену стену (1.196 м). На Црвеној стени смо у 10.25. Поглед на село Гвоздац и околне планине изузетан. Одмарамо и уживамо десетак минута. Нас 25, а простор на стени скучен. Опрезни смо. Неизбежно фотографисање. Настављамо даље. Пут нас, малим делом преко ливаде, а потом кроз шуму води до Свилене стене, највише тачке Гвоздачких стена (1.231 м). На Свилену стену стижемо у 11.15. Овде је пауза нешто дужа (двадесетак минута). И одавде поглед изванредан, угао нешто другачији, ближи смо Дрини, па се и ток Дрине на два места уочава. Много ће добрих фотографија бити са овог места. Пут нас даље води гребеном до следеће стене Соколине (1.225 м) на коју стижемо у 12.00. Обрасла је шумом те је и овде мало простора, али је поглед на југ и југозапад леп и са овог места. Након краће паузе настављамо даље само кратко гребеном, а потом силазимо у ливаде, хватамо се колског пута, а затим силазимо на макадамски пут који од Прекобрда преко Северског поља води ка селу Гвоздац и даље ка Дрини. Лево нам остаје Куртињача, једна од Гвоздачких стена, а са десне Црвена стена (друга). Након што смо прошли Северско поље, на једној оштрој кривини напуштамо овај макадамски пут и крећемо ка засеоку Трутинац. Са леве стране оклопљена чека. Улазимо у ливаду. Пут се ретко користи па се скоро утопио у ливаду. Назире се само ту и тамо. Настојимо да га пратимо спуштајући се ка Трутинцу. Поглед на Кањоне Трешњице и Трибуће, Постење, Горње Кошље, Приседо и Торничку Бобију фантастичан. У 14.10 стижемо у двориште домаћина Животе Јефтића где правимо паузу од 30 минута.
Пут настављамо у 14.45 спуштајући се најпре стазом преко ливада, а потом новоизграђеним макадамским путем до реке Трешњице. Након прикупљања колоне и паузе од 10 минута крај реке, прелазимо на десну обалу реке и пењемо се у Постење. Код чесме између Постења и Мироша одмарамо 10 минута. Следи силазак маркираном планинарском стазом до реке Трибуће, па краћи успон и опет силазак до реке Трешњице. Срећемо и планинаре из друге групе. Са планинарске стазе улазимо на макадамски пут који нас, крећући се поред Трешњице, доводи до цркве у Доњој Трешњици, где нас чека аутобус. До аутобуса последњи планинари из групе стижу око 18.00 часова. Следи одмор, освежење у Трешњици, пресвлачење.
Друга група (17 планинара) коју води мој помоћник Миле Веселиновић остаје у аутобусу и спушта се до Горње Трешњице. Од цркве и школе у Горњој Трешњици прави пешачку туру уз реку Трешњицу до мостића на Трибући. Успут користе прозирну воду Трешњице да се мало освеже и окупају.
У 18.30 часова крећемо ка Београду. Одлучио сам се за најкраћу варијанту преко Љубовије, Пецке и Иве пут Ваљева. Пут јесте најкраћи, али се њиме иде споро. Успут покушавам на пар места да нађем кафану у којој се можемо, уз чорбицу и пиће, одморирти и окрепити, али ми то успева тек у Ваљеву у ресторану Ловачког удружења. Одмарамо 30 минута.
На паркинг испред железничке станице Београд стижемо у 23.30 часова.
Прва група направила је планинарску туру дужине око 23 км, савладала је у успону око 750 м, а у силаску око 1.450 м.
Аутобусом укупно пређено 320 км.